Јадна су деца која ће, генетски модификованом храном и богатим ружичастим програмским шемама, бити претворена у послушне идијоте овог система. Јадне су им мајке и очеви што ће их из љубави створити , пуни оптимизма , не верујући да је живот тако суров и гадан.
Добро размислите пре него што га умочите у неку снајку јесте ли спремни да педесетак година гледате у САД/ЕУ системски фино упакован полни орган како раздире сваки ваш нормално и здраво замишљен концепт живљења.
Није лако носити лудост у глави годинама. Није лако бити свестан исте а немоћан излечити је.
Лако је напити се и истући жену. Лако је прдети на столици и писати блогове. Лако је млатити празну сламу или свој понос кад се пијан олакшаваш испред кафане. Лако је бацити ђубре на тротоар и продати њиву.
Тешко је волети , бити човек , разумети туђу муку , плакати од среће или бити поносан што си Србин.
Толико тешко да су ми се с' опроштењем муда до патоса отегла.Нису моја муда проблем нити слова и начин на који пишем.
Проблем је колективна глупост свих који читају ово.
Ово је моја прва порука на мом првом блогу.
Обавезујем се да ћу јавно уринирати вербалним путем по свим стандардима који нам се намећу а да при томе никако не пристају уз дух и традицију једног обичног просечног грађанина државе Србије.